* * *
Оглядка на ходу
Все мы только смеси чужих жестов
В нашем голосе отзвук кого-то
давно знакомого нам,
а в нашей манере смеяться пишется
нечто некогда занятое у смеха некоего,
и в тоске,
и в манере выговора неких слов,
и в том как мы иногда бросаем взгляд
и некто нам незнакомый оглядывается
Мы не чувствуем скольких людей носим в себе,
и сколько украденных у нас жестов
у наших случайных встречных
минующих нас в неведении связи
Винко Брешич
перевод с сербскохорватского Терджимана Кырымлы
Osvrtanje u prolazu
Svi smo mi samo zbirka tuđih kretnja
U našem glasu ima glasa nekoga
koga smo davno poznavali
a u načinu kako se smijemo piše
da smo nekome nekoć nešto od smijeha uzeli
i od tuge
i od toga kako izgovaramo poneku riječ
kako u međuvremenu skrećemo pogled
i netko nam se nepoznat osvrće
Mi i ne slutimo koliko ljudi u sebi nosimo
i koliko je naših okradenih kretnja
u onima koji nas tek slučajno sretnu
i prođu nesvjesni znaka koji nas veže
Vinko Brešić